Kada govorimo o konceptu finansijske pismenosti i finansijske inkluzije, uviđamo da se ova dva pojma vrlo često poistovjećuju. Iako je njihov odnos komplementaran, neophodno je napraviti određenu distinkciju. Finansijsku pismenost možemo definisati kao skup znanja o finansijskim pojmovima i konceptima, ali i vještina, stavova i ponašanja koje su neophodne za donošenje informisanih i kvalitetnih finansijskih odluka (OECD/INFE, 2016). S druge strane, prema definiciji Svjetske banke, finansijska inkluzija se odnosi na dostupnost finansijskih proizvoda i usluga široj javnosti zadovoljavajući njihove potrebe na odgovoran i održiv način (World Bank, 2022). To podrazumijeva pristup tradicionalnim bankarskim uslugama, osiguranju i drugim uslugama finansijskog sektora koje mogu povećati finansijsko blagostanje pojedinaca u društvu. Komplementarnim djelovanjem ova dva koncepta, pojedinci u društvu imaju mogućnost donošenja kvalitetnih finansijskih odluka, koje su u skladu sa njihovim trenutnim potrebama i zahtjevima. Kada govorimo o finansijskoj inkluziji, poseban naglasak se stavlja na marginalizirane skupine u društvu. Inkluzivni finansijski sistemi nastoje povećati nivo finansijske pismenosti, smanjiti nivo siromaštva i dohodovnih razlika, te pružiti finansijsku sigurnost i osnaživanje svim članovima društva (Baber, 2019). Nasuprot tome, ekskluzivni finansijski sistemi naglašavaju nejednakosti u društvu kroz prizmu socijalnog statusa, ali i nivoa sveukupnog bogatstva, ograničavajući pristup finansijskim proizvodima i uslugama marginaliziranim skupinama u društvu (Devlin, 2009).

Rezultati nedavnih istraživanja su pokazali da finansijska pismenost ima direktan uticaj na finansijsku inkluziju (Bire et al., 2019; Morgan & Long, 2020). Nadalje, istraživanja ukazuju na prisutnost brojnih faktora koji svojim djelovanjem imaju iznimno snažan uticaj na finansijsku inkluziju. Neki od tih faktora su razlike u nivou dohotka pojedinaca (Demirgüç-Kunt & Klapper, 2013), nivou formalnog obrazovanja (Tuesta et al., 2015), veličina domaćinstva (Siddik et al., 2015), bračni status (Davutyan & Öztürkkal, 2016), spol (Ghosh & Vinod, 2017), stepen razvijenosti bankarske mreže, politička stabilnost okruženja (Allen et al., 2016), stabilnost finansijskog sektora (Ozili, 2021) i mnogi drugi socio-ekonomski faktori. Ukoliko se finansijska inkluzija ne implementira zajedno sa finansijskim opismenjavanjem, ekonomija će doći u situaciju da ljudi slabijeg imovinskog stanja uzimaju kredite koje neće moći otplatiti ili da ljudi plaćaju velike naknade za finansijsko savjetovanje prilikom donošenja određenih finansijskih odluka. Koliko god da je koncept finansijske inkluzije važan za ekonomsko osnaživanje i razvoj, njegov potpuni efekat je nemoguć bez simultanog razvoja finansijske pismenosti u društvu.

Koncept finansijske inkluzije, ali i finansijske pismenosti posebno dobija na značaju u posljednjih nekoliko godina, sa sve većim stepenom globalizacije i digitalizacije. Evidentno je da finansijska tržišta postaju znatno kompleksnija, da se svakim danom gubimo u ogromnim količinama podataka, te da je donošenje informisanih i kvalitetnih odluka znatno otežano. Kako finansijska tržišta postaju sve više integrisana, tako se i poseban fokus stavlja na finansijsku inkluziju, posebno u zemljama u razvoju. Istraživanja su pokazala prisutnost jaza u prihodima stanovništva između urbanih i ruralnih dijelova u slučajevima kada je nivo finansijske inkluzije nizak (Sun & Tu, 2023). Nadalje, brojne studije su potvrdile pozitivan uticaj finansijske inkluzije na nivo ekonomskog razvoja (Daud & Ahmad, 2022). Podizanje svijesti o važnosti finansijske pismenosti, kao i njeno unapređenje, je od krucijalne važnosti u promovisanju ekonomskog razvoja, reduciranju nejednakosti i osnaživanju pojedinaca za donošenje što kvalitetnijih finansijskih odluka.